Sada već dalekog decembra 1992. godine, grupa zaljubljenika u košarku i mladih igrača u stanu porodice Jovanović odlučila je da formira košarkaški klub, koji će dobiti ime po svom prvom sponzoru – KK Agropan.

Povod je bio taj što je desetak momaka izašlih iz škola košarke Dinama i Profikolora ostalo bez mogućnosti da se dalje bavi ovim sportom. U leto 1993. godine, klub je zaigrao u okružnoj ligi, a svoj debi imao je na terenu kod suda, koji je među košarkašima nazvan Pivnica. Trener ekipe bio je Darko Jovičić.

Već sledeća sezona je donela plasman u viši rang, a osnovana je i škola košarke, jer se već tada razmišljalo o budućnosti kluba. Iz tih prvih sezona datira i veliki rivalitet između KK Dinamo i KK Tamiš, a te su utakmice bile više od igre…

Godine su se nizale jedna za drugom, bilo je i uspona i padova, pobeda i poraza. Međutim, pamtiće se godina 1995. kada je za naš klub debitovao najmlađi član seniorske ekipe u istoriji – Nenad Marin, koji je sa tadašnjih 14 godina igrao bitnu ulogu u timu. Stasavale su generacije mladih igrača i vremenom preuzimale mesto u timu od starijih. Ono što je bilo neprolazno, to je kolektivni duh koji nas je pratio od osnivanja, zajedništvo i drugarstvo koje se oseća i danas. Teško je pobrojati sve momke koji su nosili klupski dres i ostavili traga u svim tim nebrojenim utakmicama… Zato je lista prijatelja kluba dugačka, a naši bivši igrači uvek rado viđeni gosti.

Od sezone 2000. počinje pravi takmičarski uspon kluba. Tada klub već nosi svoje današnje ime – KK Tamiš. Po prvi put se na košarkaškoj sceni grada Pančeva udružuju dva mala, lokalna kluba: KK Centar i KK Tamiš, a Marin Perić i Darko Jovičić, kao dva sposobna košarkaška radnika sa jasnom vizijom, udružuju sve igračke, organizacione i materijalne resurse oba kluba, sa ciljem da se formira jak i dobro organizovan tim koji će nastupati u visokom rangu takmičenja.

Uspesi se nižu. KK Tamiš je sezone 2001. bio prvak okružne lige i sa uspehom iste godine nastupao kao debitant u Drugoj srpskoj ligi, gde stiže do četvrtog mesta. Već u sezoni 2002/2003., kao drugoplasirani tim plasira se u Prvu srpsku ligu. Broj košarkaških zaljubljenika koji nas prate raste, a klub se konstantno pojačava najčešće pančevačkim igračima rasutim po klubovima širom Srbije, jer je politika kluba uvek bila da je KK Tamiš bio i ostao pravi gradski klub.

U svojoj debitantskoj sezoni u Prvoj srpskoj ligi, KK Tamiš je izborio opstanak u izuzetnoj konkurenciji, da bi već sezone 2004/2005 postao prvak Prve srpske lige i posle dugogodišnje pauze vratio grad Pančevo na veliku košarkašku scenu Srbije. Sportski novinari prozvali su tada igrače Tamiša – “osice”, aludirajući na borbenost i duh koji krasi naš tim. Cilj je dostignut, Tamiš je u saveznom rangu – Prvoj B ligi, sa ponosom smo isticali pre dve godine, ali ambicije time nisu nestale, naprotiv!

Usledili su novi izazovi u našoj debitantskoj sezoni u Prvoj B ligi 2005/2006. Tim je odlično selektiran i većinu ekipe su i dalje činili domaći košarkaši. Na kraju sezone je osvojeno impresivno peto mesto, a ostaje i žal za nekoliko ispuštenih pobeda koje su bile danak neiskustvu tima, ali cilj je postignut – opstanak u ligi. Već tada je postalo jasno da Tamiš može više.

Sezone 2006/2007. klub je po prvi put dobio generalnog sponzora. Rukovodstvo HIP Petrohemije zaključilo je četvorogodišnji ugovor o generalnom sponzorstvu, što je bio istorijski događaj za klub i košarku u Pančevu uopšte, a Tamiš je svom imenu dodao i ime generalnog sponzora, tako da je službeni naziv kluba od tada Tamiš Petrohemija. Već od ranije je nekoliko uglednih kompanija stalo iza kluba, a i gradske vlasti, nagradivši napore Tamiša nagradama za najuspešniji sportski klub i najuspešnijeg sportskog radnika opštine Pančevo nedvosmisleno su stale uz nas, jer je Tamiš postao jedan od najboljih promotera našeg grada širom Srbije.

Sa velikim ambicijama Tamiš Petrohemija je krenuo u ligaške okršaje u sezoni 2006/2007 i borio se za sam vrh do poslednjeg sudijskog zvižduka. Hala sportova na Strelištu je već postala neosvojiva tvrđava, teren gde je Tamiš obarao na pleća sve timove u ligi. Ostaće upamćen i impresivan uspeh kluba u takmičenju u Kupu Srbije, gde je ostvaren plasman u polufinale. Tada je, u saradnji sa RTV Pančevo ostvaren i prvi direktan prenos naše utakmice. Na kraju sezone, osvojeno je treće mesto u ligaškom takmičenju. Nekoliko nesrećnih povreda naših najboljih igrača tokom prvenstva onemogućili su nas da već tada ostvarimo novi cilj koji je postavljen – Prva A liga. Nedostajala nam je samo jedna pobeda, ali je i osvajanje trećeg mesta bio veliki korak napred i dalo nam motiv za još naporniji rad i još bolje partije.

Već naredne sezone 2007/2008, Tamiš Petrohemija osvaja prvo mesto u Prvoj B ligi, što je bilo ostvarenje sna, koje se zove – plasman u elitno takmičenje, Košarkašku ligu Srbije. Tadašnji trener bio je Dragan Nikolić. U debitantskoj sezoni, u Prvoj ligi nošen neiskustvom klub je doživljavao teške i nesrećne poraze, ali to nije omelo momke da se bore do poslednjeg atoma snage. Kada je bilo najteže, mesto trenera preuzeo je dotadašnji kapiten, Bojan Jovičić. U utakmici u kojoj se rešavalo pitanje opstanka, između Tamiš Petrohemije i Mašinca iz Kraljeva, na scenu je stupio novi kapiten – Dejan Đokić. Njegovim košem tri sekunde pred kraj utakmice, klub je uspeo da opstane u elitnom društvu.

Naredna sezona 2008/2009, ostaje upamćena kao najuspešnija sezona od osnivanja kluba, iako je iste sezone klub ostao bez skoro svih sponzora. Velikim naporima i odricanjima košarkaša i stručnog štaba, koji bio predvođen mladim trenerom Bojanom Jovičićem, tim je uspeo da ostvari ono čemu se ni najveći optimisti nisu nadali – plasman u Superligu Srbije. Pamtićemo kada su u našem gradu gostovali košarkaški giganti, poput Partizana i Hemofarma, a posebno utakmice protiv FMP-a i Crvene Zvezde, kada je Tamiš izvojevao pobede. Utakmica protiv Crvene Zvezde ostaje zabeležena i po tome što je naš tim bio prvi tim iz Košarkaške lige Srbije koji je pobedio nekog NLB ligaša! Na kraju Super lige, Tamiš je zauzeo šesto mesto.

Naredne sezone, klub je uprkos opštoj besparici zauzeo peto mesto, iako je za ponovni plasman u Super ligu nedostajala samo jedna pobeda. Kao i 2010/2011., tako i 2011/2012., tim je osvojio peto mesto, ali je osnovni cilj ispunjen – biti stabilan prvoligaš. KK Tamiš će sezonu 2012/2013. pamtiti kao manje uspešnu od prethodnih, jer je takmičenje završeno sa 10. osvojenim mestom, ali treba istaći da je u petoj sezoni zaredom u elitnom takmičenju, stručni štab mučio muku sa povredama igrača, pa se zaključuje da u tom trenutku, ekipa nije mogla više.

Nažalost, u sezoni 2013/2014. svi koji vole KK Tamiš nisu mogli da se načude koliko je bilo problema sa povredama i bolestima naših igrača. Sve je počelo još na pripremama, pa u uvodnim utakmicama prvenstva, a nastavilo se do samog kraja takmičenja. Često, Bojan Jovičić, prvi trener tima, nije mogao ni trening da odradi po zamislima, a kamoli da na pojedinim utakmicama izvede najbolji sastav na parket. Ipak, uoprnost, volja i dobar rad svih u klubu, na isteku prvenstva u Prvoj košarkaškoj ligi Srbije, doneli su pozitivan učinak. Klub je nadmetanje završio na devetom mestu sa skorom od 12 pobeda i 14 izgubljenih susreta. Već navedeni razlozi, uzeti su u obzir kada je ocenjivan učinak prvotimaca i stručnog štaba. Cilj pre početka sezone je ostvaren – KK Tamiš je ostao stabilan prvoligaš. Ekipu je predvodio Bojan Jovičić, a tokom prvenstva igrali su: Burić, Đuković, Hukić, Ivanić, Kesić, Lalić, Mikić, Ivanović, Perak, Popović, Skoknić, Stanojević i Vasić.